Zašto i kako davati krv?

Krv može dati svaka zdrava odrasla osoba od 18 do 65 godina. Pre svakog davanja lekar obavi kratak pregled i proveri nivo hemoglobina, da bi se uverio da davanje neće naškoditi ni tebi ni osobi koja će krv primiti.

Lekar proverava da li:

• si zdrav/a i dobrog opšteg stanja, sa telesnom temperaturom ispod 37 °C;
• imaš puls između 50 i 100 otkucaja u minuti, a krvni pritisak nije viši od 24/14 kPa (oko 180/105 mmHg);
• su nalaz na srcu i plućima uredni, ždrelo bez upale, a limfne žlezde, jetra i slezina nisu uvećane;
• je hemoglobin iznad 135 g/L kod muškaraca, odnosno iznad 125 g/L kod žena;
• je od prethodnog davanja prošlo najmanje 12 nedelja (muškarci), odnosno 16 nedelja (žene).

Nekoliko jednostavnih saveta pomaže da se osećaš dobro tokom i posle davanja, naročito ako ti je ovo prvi put.

Trombociti (krvne pločice) su sitni delovi krvi koji zaustavljaju krvarenje. Stvaraju se u koštanoj srži, a u krvi žive oko nedelju dana. Normalan broj je od 150.000 do 450.000 po mikrolitru krvi.

Transfuzija trombocita potrebna je bolesnicima kod kojih je njihov broj toliko pao da organizam više ne može sam da zaustavi krvarenje, pa im je život ugrožen. Samo jedna doza može da spasi život.

Trombociti se mogu izdvojiti iz svake jedinice krvi, ali ih je u jednoj jedinici malo. Zato postoji trombocitafereza: aparat iz krvi jednog davaoca izdvaja upravo onoliko trombocita koliko je potrebno za jednog bolesnika, a ostatak krvi vraća davaocu.

Trombocite može dati svaka zdrava osoba od 18 do 60 godina. Posle lekarskog pregleda uzimaju se uzorci za krvnu grupu, krvnu sliku, faktore koagulacije i testove na bolesti koje se prenose krvlju (HIV, hepatitis B i C, sifilis). Postupak počinje tek kada su svi rezultati u redu.

Plazma je tečni deo krvi, bogat belančevinama. Koristi se za lečenje bolesnih i povređenih, a njenom preradom dobijaju se nezamenljivi lekovi, od kojih neki služe i za sprečavanje bolesti.

Postupak se zove plazmafereza: iz krvi se izdvaja samo plazma, a krvne ćelije se vraćaju davaocu. Traje nešto duže od klasičnog davanja, a to vreme možeš provesti uz TV, knjigu ili muziku, uz osveženje.

Krvna slika je ogledalo zdravlja. Za dobru krvnu sliku najvažnije je gvožđe u obliku koji organizam lako koristi. Velika količina odjednom ne pomaže mnogo. Bolje je da izvor gvožđa bude u bar tri obroka dnevno.

Da bi se gvožđe iskoristilo, potrebni su i folna kiselina, vitamin C i kalcijum, ali u malim, uobičajenim količinama, ne u megadozama.

Dve vrste gvožđa

Gvožđe iz hrane životinjskog porekla (hem) organizam koristi mnogo bolje od gvožđa iz biljaka (nehem). Biljno gvožđe se bolje upija kada se jede zajedno sa mesom. Preporučuje se oko 200 g mesa dnevno, dopunjeno spanaćem ili jajetom. Spanać ne kombinuj sa mlekom, jer kalcijum ometa upijanje gvožđa, a vitamin C ga pomaže.

Ne moraš stalno da piješ sok od cvekle i kupine ili da jedeš džigericu. Važno je da imaš dobar izvor gvožđa i da ga unosiš kroz više obroka. Dodatke ishrani sa gvožđem uzimaj samo uz preporuku lekara.

Svež vazduh, redovne šetnje i boravak u prirodi jačaju organizam i pomažu mu da se oporavi od svakodnevnog stresa. Planinski vazduh i sunce posebno dobro utiču na imunitet.

Šetnja je jednostavna i besplatna: ne treba ti oprema, posebna podloga ni društvo. Parkiraj malo dalje od posla, sitne obaveze obavi peške, a pauze na poslu, makar i kraće od deset minuta, iskoristi za hodanje.